Petljam ponešto. Oduvek.

Rečenice koje govoriš sebi te odrede. Poput definicije u ‘Otprilike’ odeljku. Izgradiš karakter rečima koje ponavljaš. ‘Vrh sam odradila. Kako sam to super smislila.’ Nije svet protiv mene, ali ponekad ja jesam. Misleći misli drugih, razmatrajući stavove o meni koji me se ne tiču, prepričavanje rasprava u beskraj, opričavanje… sama protiv sebe ovim stopama. U... Continue Reading →

Advertisements

Tridesete

Tridesete su stil. Naučiš da kažeš ‘ne’. Prepoznaš kad nećeš. Prestaneš da smišljaš izgovore. Pustiš onaj narodnjak koji mnogo voliš dok dinstaš luk. Rokenrol prži ostalo. Bude ti gušt da bez ikoga popiješ pivo. Naučiš da budeš sama. Naučiš da ne budeš u pogrešnom društvu. Naučiš da nije strašno ako promeniš mišljenje, šest puta. Naučiš da... Continue Reading →

Kompromis je kurva

Lakira nokte na ivici kade. Pali cigaretu. Misli o tridesetima. Jebote šta sa njima. O onim ženama koje su udajom poklekle pred pitanjem kad će i konstatacijama da se preigrala, da će ga praviti od kukurozovine i, daleko bilo, završiti k’o Olga Popova. Takve diskusije treba zabraniti zakonom. I one o visokim kriterijumima. Istančana neodređenost... Continue Reading →

Šest reči posle ljubavi

Cupka na semaforu. Kasni, kao i uvek iz stava da joj to štedi vreme. Dok se šminkala vodila se Bukovskim, nije bitno što kasniš ako dođeš lepa. Spremna da iskoči na drum uvrće dugu belu suknju u levoj ruci. Bulevarom prolaze vatrogasci. Jebeno je vruće majica me peče, pomislila je. Škripa guma, crna kola ulaze... Continue Reading →

Predstava Dorijana Greja

Sibila Vejn je magična. Izgrađena strašću pozornice, iz noći u noć izgovara reči Šekspira, nesvesno stvarajući neodoljivu harizmu onima koji je sa nemirom posmatraju iz mračnih redova neuglednog pozorišta. Fizička lepota upotpunjena predanošću. Ličnost satkana i od težnje za boljim, veštijim, potpunijim, novim. Dopao joj se, mnogo. Pomislila je da je najbitniji on, biti sa... Continue Reading →

Sebi za dobro jutro

Važno je da si lepa. Sebi za dobro jutro. Važno je da ne propustiš letnju kišu. Važno je da prepoznaš ključne stvari i za sitnice ne mariš. Važno je da imaš svoje ljude, a da sa ostalim ne deliš svoje gaće. Važno je da pojedeš sladoled. I lubenicu. Važno je da se javiš mami. Važno... Continue Reading →

Život u prodavnici slatkiša

terasa, stara gradnja Ređa crne. Stavlja po jednu, da bude dovoljno za sve. Drvene su praktične. Štrik dovoljno kratak za troje. To što je odluka bila njegova, pere li sve ove moje gaćice. Pretura po korpi, nemam dovoljno crnih. 7 minuta vožnje biciklom dalje Zavila je duvan, dedina stara navika. Desnom kači jednu na dvoje.... Continue Reading →

O Prezimenu

Kada su Austrougari popisivali zemlju u Bosni, neki su iz prkosa navodili lažna prezimena poput Bitanga, Popara, Golub, Palikuća, Čutura. Nakon dva meseca iz Austrougarske stigle su tapije. -Ali to nisu naša prezimena. -Ako hoćete da to bude vaša zemlja, onda jesu. -Mi smo se samo šalili. Iz Austrougarske stiže odgovor: “Mi se nismo šalili”.... Continue Reading →

Create a free website or blog at WordPress.com.

Up ↑